PulseAudio je višeplatformski mrežni zvučni server. Moguće ga je koristiti na svim POSIX kompatibilnim operativnim sistemima (čitaj: svi GNU/Linuxi, Unixi, BSD banda), pa čak i na MS Windowsu.

Zvučna priča na GNU/Linux operativnim sistemima je oduvek bila komplikovana. Dva najveća desktop okruženja, Gnome i KDE, imaju svoje zvučne servere koje koriste sve aplikacije za ova okruženja, a PulseAudio konačno donosi dugo očekivano osveženje i neke nove opcije koje su, do sada, bile mnogo komplikovanije za izvedbu. Pročitajte ovaj Linux.com članak u kome je opisan komplikovani svet GNU/Linux zvuka, ukoliko vas interesuje ta priča - ja ću se ovde zadržati samo na najbitnijim stvarima.

A šta je to što izdvaja PulseAudio od recimo aRTs-a (zvučnog servera za KDE) ili ESD-a (Gnome pandana)? Evo najbitnijih opcija:

 - Kontrola jačine zvuka po aplikaciji. Veoma zgodna opcija. Pogledajte sliku prozora ispod da biste videli šta to zaista znači.

 - Podrška za više audio izvora i destinacija.

 - Mogućnost otkrivanja drugih PulseAudio servera na računarima u lokalnoj mreži i direktnog korišćenja njihovih zvučnika.

 - Mogućnost menjanja izlaznog uređaja dok bilo koja aplikacija pravi zvuk bez potrebe da ta aplikacija bude svesna ove promene.

 - Mogućnost spajanja više zvučnih kartica u jednu.

 - Podrška za skriptovanje (tj. lako pisanje programa koji će kontrolisati PulseAudio server - primer: od 08-20h zvuk ide na zvučnike u dnevnoj sobi, nakon toga u radnoj).

PulseAudio je podrazumevani zvučni server u Ubuntu, Fedora i openSUSE GNU/Linux distribucijama, a ostale imaju spremljene paketiće za lako instaliranje. Na primer, PulseAudio je vrlo lako instalirati u Debianu prateći uputstvo sa Debian foruma.

Mnogo web hosting firmi ne pruža klasični shell pristup svojim korisnicima. Najčešće se radi o tzv. shared hosting rešenju, gde više sajtova deli isti server, no u ovom dobu virtualizacije, uglavnom se odbijanje shell pristupa pravda sigurnošću.

A šta ako ja moram da uradim nešto što je nemoguće izvesti preko FTP naloga? Na primer, šta ako moram da obrišem fajlove iz određenog direktorijuma ukoliko su stariji od 10 dana? Ili ako moram da promenim veličinu svih slika u svim podirektorijumima? Takve, a i mnoge druge, stvari koje su relativno česte u administratorskim vodama je apsolutno nemoguće izvesti preko FTP naloga.

GNU/Linux ne bi bio ono što jeste da ne postoji rešenje za ovaj problem. Upoznajte Curlftpfs! Ne baš sexy stranica ovog programa vas može zavarati, ali nemojte dopustiti da odelo sudi - radi se o veoma moćnom alatu.

Instaliranje u modernim distribucijama je više nego lako. U Debijanu:

apt-get install curlftpfs

Sada je sve spremno. Curlftpfs koristi FUSE podsistem Linux kernela, pa ćemo jednostavno montirati FTP server. Sve što je potrebno da znate jesu: adresa FTP servera i korisničko ime i lozinka ukoliko su potrebni. Dakle, prvo montiramo FTP server:

curlftpfs ftp://korisnik:loznika@ftp.mojsajt.com $HOME/sajt

Sada se ceo sadržaj kojem biste pristupali preko FTP klijenta praktično nalazi na vašem fajl sistemu, spreman za korišćenje. Da se vratim svojim pitanjima s početka ovog pisanja.

Brisanje starih fajlova? Nije problem:

cd $HOME/sajt/cache
find . -mtime +10 -exec rm -f '{}' \;

A kako promeniti veličinu gomile slika u svim poddirektorijumima? Veoma lako:

cd $HOME/sajt/cache
find . -name \*.png -exec convert '{}' -resize 800x600! '{}' \;

Ta-da!

Kada je sve završeno, veza sa serverom se prekida preko fusermount programa:

fusermount -u $HOME/sajt

Curlftpfs je, kao što vidite, malo i moćno programče. Toliko je savršen da će ponovo uspostaviti vezu sa serverom, ukoliko istekne timeout (većina host kompanija prekidaju FTP konekcije nakon 15-ak minuta neaktivnosti). Jednostavno montirate, i ne mislite više o tome - kao da je vaš sajt na vašem računaru.

Jedna mala napomena: curlftpfs zavisi od biblioteke pod imenom libcurl, a usled određenih bagova u verzijama 7.15.5 i 7.16.0 te biblioteke može se desiti da odbija da napravi konekciju. Tako da proverite verziju libcurl biblioteke ukoliko primetite neki problem. Kod mene sve radi besprekorno a verzije su:

libcurl: 7.18.0
curlftpfs: 0.9.1

U dilemi sam.

Ovo je prva varijanta desktopa:

Lepa zelena boja, sve je čisto i pregledno. No, ovo je drugi način:

Crno je prelepo.

Ubuntu 8.04 Desktop LTS je među nama.

Ukupna količina podaka koje treba skinuti sa Interneta je oko 700 megabajta, što znači da će upgrade sačekati koji dan...

Sigurno vam se desilo da se nalazite na mreži sa koje imate ograničen izlaz. Na primer, mnogobrojne javne wireless mreže blokiraju sve osim standardnog Web sadržaja. Ili, na mom poslu, administrator nam ne dozvoljava da slušamo online radio stanice :)

S druge strane, možete se nalaziti na nesigurnoj mreži (kao što su gore pomenute wireless mreže), pa ne biste vrlo rado odavali svoje lozinke nepoznatim administratorima i radoznalim hakerima. Ovo rešenje važi i za te slučajeve.

Sve što vam treba je program pod imenom tsocks i jedna mašina na Internetu kojoj imate pristup (vaš kućni računar, itd.).

Prvo instalirajte tsocks:

apt-get install tsocks

Zatim otvorite fajl /etc/tsocks i podesite default server stavku da izgleda ovako:

server = 127.0.0.1
server_type = 5
server_port = 1080

Sledeće otvorite SSH konekciju sa SOCKS tunelom prema vašoj mašini na Internetu:

ssh -D 1080 korisnik@mašina.com

Za ovu poslednju komandu ćete verovatno morati preći u root nalog, a to možete izbeći tako što izaberete viši port.

I sada ćemo ostaviti SSH konekciju u terminalu, a za svaku aplikaciju koju želimo koristiti tako da izbegava ograničenja lokalne mreže koristićemo sledeći način startovanja:

tsocks amarok &

Ili, ako želite na siguran način da proverite svoju poštu (sav saobraćaj će biti šifrovan preko SSH):

tsocks thunderbird &

Uostalom, shvatate poentu...