GNU Manifest koji se nalazi ispod je napisan od strane Ričarda Stolmena na početku GNU projekta, radi potrebe za ljudima koji bi učestvovali i podržali projekat. Prvih nekoliko godina unapređen je skoro nebitno da bi se označili razvoji, ali sada izgleda najbolje da bude ostavljen bez daljih promena, kakav je i viđen od strane većine ljudi.

Od tog vremena, naučili smo o određenim čestim nerazumevanjima koje bi bila izbegnuta da su upotrebljene drugačije reči. Primedbe dodate 1993-e pomažu da se razjasne ove nejasnoće.

Radi najauktuelnijih informacija o dostupnom GNU sofveru, molimo vas da pogledate poslednje izdanje GNU Oglasne Table. Lista je prevelika da bi ovde bila uključena.

Šta je GNU?  Gnu Nije Unix!

GNU, što znači GNU Nije Unix, je ime za kompletni Unix-kompatabilni softverski sistem koji ja pišem tako da bih ga mogao vratiti besplatno svima koji bi mogli da ga koriste. (1)

Nekoliko drugih dobrovoljaca mi pomažu. Pomoć u vidu vremena, novca, programa i opreme je veoma potrebna.

Za sada imamo Emacs tekstualni editor sa Lispom za pisanje editorskih komandi, debager na nivou izvornih datoteka, yacc-kompatabilni parser generator, linker, i oko 35 korisnih programa. Šel (komandni interpreter) je skoro završen. Novi portabilni optimizujući C kompajler je kompajlirao sam sebe i može biti izdat ove godine. Inicijalni kernel postoji, ali potrebno je još mnogo osobina da bi emulirao Unix. Kada kernel i kompajler budu završeni, biće moguće distribovati GNU sistem pogodan za razvoj programa. Koristićemo TeX kao formater našeg teksta, ali radi se i na nroff-u. Koristićemo slobodni, portabilni X window sistem, takođe. Posle ovog dodaćemo portabilni Common Lisp, Empire igru, program za tabelarna proračunavanja, i stotine drugih stvari, plus on-line dokumentaciju. Nadamo se da ćemo omogućiti sve korisno što normalno dolazi sa Unix sistemom, i više.

GNU će biti u stanju da izvršava sve Unix programe, ali neće mu biti identičan. Napravićemo sva potrebna poboljšanja, bazirana na našim iskustvima sa drugim operativnim sistemima. Posebno, planiramo da omogućimo duga imena datoteka, brojeve verzija datoteka, sistem datoteka koji je otporan na padove, ekransku podršku nezavisnu od vrste terminala, i možda eventualno Lisp baziran prozorski sistem kroz koji bi nekoliko Lisp i običnih Unix programa delilo ekran. C i Lisp će biti dostupni kao sistemski programski jezici. Pokušaćemo da dodamo podršku za UUCP, MIT Chaosnet, i Internet protokole za komunikaciju.

GNU je inicijalno namenjen mašinama u 68000/16000 klasi sa virtuelnom memorijom, zato što su to mašine na kojima će biti najlakše napravljen da radi. Dodatni trud potreban da bi se namestio da radi na manjim mašinama će biti ostavljen nekome ko želi da ga koristi na njima.

Da bi izbegli užasnu zabunu, molimo vas da izgovarate `G` u reči `GNU` kako je to ime ovog projekta.

Zašto ja moram praviti GNU

Smatram da zlatno pravilo zahteva da ako mi se sviđa program, onda ga moram podeliti sa drugim ljudima kojima će se takođe svideti. Prodavci softvera žele da podele korisnike i tako njima ovladaju, terajući svakog korisnika da se složi da neće deliti sa drugima. Odbijam da prekinem solidarnost sa drugim korisnicima na ovakav način. Ne mogu u dobroj nameri potpisati slaganje o nedeljenju ili softversku licencu. Godinama sam radio unutar Laboratorije za Veštačku Inteligenciju da bi pružio otpor takvim naklonostima i drugim negostoprimstvima, ali na kraju one su otišle predaleko: nisam mogao ostati u instituciji gde su se takve stvari radile u moje ime protiv moje volje.

Tako da bi mogao nastaviti da koristim računare bez sramote, odlučio sam da sastavim dovoljnu količinu slobodnog softvera tako da bih mogao nastaviti bez ikakvog softvera koji nije slobodan. Dao sam ostavku laboratoriji za AI da bi negirao MIT-u (Masacusečki Institut Tehnologije) bilo kakav legalni izgovor koji bi mi zabranio da napravim GNU i dam ga svima.

Zašto će GNU biti kompatibilan sa Unix-om

Unix nije moj idealni sistem, ali nije previše loš. Osnovne osobine Unix-a izgledaju dobro, i mislim da mogu popuniti ono šta Unix-u nedostaje bez da ga pokvarim. I sistem kompatabilan sa Unix-om će biti pogodan za usvajanje za mnoge druge ljude.

Kako će GNU biti dostupan

GNU nije javno vlasništvo. Svakome će biti dozvoljeno da modifikuje i redistibuira GNU, ali nijednom distributoru neće biti dozvoljna moć da prekine dalju redistribuciju. Drugim rečima, vlasničke (proprietary) modifikacije neće biti dozvoljene. Želim da budem siguran da će sve verzije GNU-a ostati slobodne.

Zašto mnogi drugi programeri žele da pomognu

Našao sam mnoge druge programere koji su oduševljeni GNU-om i žele da pomognu.

Mnogi programeri su nesrećni zbog komercijalizacije softverskog sistema. Možda im omogućava da zarade više novca, ali traži od njih da se osećaju u konfliktu sa drugim programerima, a ne da se osećaju kao prijatelji. Fundamentalni akt prijateljstva među programerima je deljenje programa; tržišni dogovori sada u titpičnoj upotrebi u osnovi zabranjuju programerima da tretiraju jedni druge kao prijatelje. Kupac softvera mora birati između prijateljstva i poštovanja zakona. Prirodno, mnogi odluče da je prijateljstvo važnije. Ali oni koji veruju u zakon često se ne osećaju opušteno sa bilo kojim izborom. Postaju cinični i misle da je programiranje samo način pravljenja novca.

Radeći na i koristeći GNU pre nego vlasničke (proprietary) programe, možemo biti prijateljski prema svima i poštovati zakon. U dodatak, GNU služi kao primer koji inspiriše i pozivnica za druge da bi nam se pridružili u deljenju. Ovo nam može dati osećaj harmonije koji je nemoguć ako koristimo softver koji nije slobodan. Za oko polovinu programera sa kojima ja pričam, ovo je važan vid sreće koji novac ne može zameniti.

Kako možete doprineti

Od proizvođača računara su potrebne donacije u mašinama i novcu. Od pojedinaca su potrebne donacije u programima i radu.

Jedna od posledica koju možete da očekujete ako donirate mašine je da će GNU raditi na njima za veoma kratko vreme. Mašine treba da budu kompletne, sistemi spremni za korišćenje, sa dozvolom za rad u područjima za stanovanje, i bez potrebe za softisticiranim hlađenjem ili napajanjem.

Našao sam veoma mnogo programera koji su nestrpljivi da doprinesu delimičnim radom za GNU. Za mnoge projekte takav povremeni distribuirani posao bi bio veoma težak za koordinaciju; nezavisno napisani delovi ne bi radili zajedno. Ali za poseban zadatak zamene Unix-a, ovaj problem ne postoji. Kompletni Unix sistem sadrži stotine korisničkih programa, od koji je svaki dokumentovan posebno. Mnoge specifikacije interfejsa su fiksirane kompatibilnošću sa Unix-om. Ako svaki pogramer koji želi da doprinese može da napiše kompatibilnu zamenu za samo jedan Unix korisnički program, i da ga napravi da radi ispravno umesto originala sa Unix sistema, onda će ovi programi raditi ispravno kada se sastave. Čak i ako se dozvoli Marifijevom zakonu da napravi nekoliko neočekivanih problema, sastavljanje ovih komponenata će biti jednostavan zadatak. (Kernel će zahtevati bližu komunikaciju i biće pravljen od strane male, uske grupe.)

Ako dobijem donacije u novcu, možda ću biti u stanju da zaposlim nekoliko ljudi u smislu punog ili povremenog radnog vremena. Plata neće biti visoka po programerskim standardima, ali ja tražim ljude kojim je pravljenje duha zajednice važno koliko i pravljenje novca. Na ovo gledam kao na omogućavanje predanim ljudima da posvete svoje pune energije radu na GNU-u bez potrebe da zarađuju za život na drugi način.

Zašto će svi korisnici računara biti na dobitku

Jednom kada je GNU napisan, svi će biti u mogućnosti da poseduju dobar sistemski softver besplatno, baš kao vazduh. (2)

Ovo znači mnogo više od samog spasavanja svakoga od cene Unix licence. Znači da će mnogo uzaludnog dupliciranja truda sistemskog programiranja biti zaobiđeno. Ovaj trud umesto toga može ići u napredovanje stanja umetnosti.

Kompletne sistemske izvorne (source) datoteke biće dostupni svima. Kao rezultat toga, korisnik kojem su potrebne promene u sistemu će moći uvek slobodno da ih napravi za sebe, ili da unajmi dostupnog programera ili kompaniju koji bi mu to uradili. Korisnici više neće biti u milosti jednog programera ili kompanije koja poseduje izvorne datoteke i koja je jedina u mogućnosti da napravi promene.

Škole će moći pružiti mnogo bolje edukaciono okruženje tako što će ohrabrivati sve studente da proučavaju i poboljšavaju sistemski kod. Harvardova računarska laboratorija je imala pravilo da nijedan program ne sme biti instaliran na sistem ako njegove izvorne datoteke nisu na uvidu javnosti, i podržala je to pravilo tako što je zaista odbila da instalira određene programe. Ja sam bio veoma mnogo inspirisan ovim.

Konačno opšti troškovi razmatranja ko poseduje sistemski softver i ko je ili nije određen da se bavi njime će biti uklonjeni.

Aranžmani koji se postavljaju u cilju teranja ljudi da plate korišćenje programa, uključujući licenciranje kopija, uvek navuku ogromni trošak za društvo kroz mehanizme potrebne da bi se smislilo koliko (to jest, za koje programe) osoba mora da plati. I samo policajske država može naterati svakoga da im bude poslušan. Razmotrite svemirsku stanicu u kojoj vazduh može biti napravljen po velikoj ceni: naplaćivanje svakog ko diše po litri vazduha može biti fer, ali nošenje gas-maske sa meračom ceo dan i noć je netolerantno čak i ako bi svi mogli priuštiti da plate račun za vazduh. I TV kamere svuda da bi videli ako ikada skinete masku su van razuma. Bolje je podržati fabriku vazduha sa porezom po glavi stanovnika i baciti maske.

Kopiranje svih delova programa je prirodno za programera kao disanje, i isto toliko produktivno. To mora biti tako i slobodno.

Neke lako opovrgnute zamerke GNU ciljevima

"Niko to neće koristiti ako je besplatno, zato što to znači da ne mogu da se oslone na bilo kakvu podršku."


"Moraš naplatiti program da bi platio omogućavanje podrške."

Ako bi ljudi radije platili GNU plus podrška nego dobili GNU besplatno bez podrške, kompanija koja bi pružala takvu podršku ljudima koji su uzeli GNU besplatno morala bi biti profitabilna. (3)

Moramo utvrditi razliku između podrške u formi pravog programerskog rada i prostog održavanja. Ovo prvo je nešto na koje se neko ne može osloniti da dobije od prodavača softvera. Ako vaš problem nije deljen od strane dovoljnog broja ljudi, prodavač će vam reći da se gubite.

Ako vaš posao ima potrebu da bude oslonjen na podršku, jedini način je da imate sve izvorne kodove i alate. Onda možete uposliti bilo koju dostupnu osobu da popravi vaš problem; niste u milosti bilo kog pojedinca. Sa Unix-om, cena izvornog koda ovo stavlja van razmatranja za većinu poslovnica. Sa GNU-om će ovo biti lako. Još uvek moguće da u okolini nema dostupne i kompetentne osobe, ali ovaj problem ne može biti svaljen na aranžmane distribuiranja. GNU ne eliminiše sve svetske probleme, već samo neke od njih.

U međuvremenu, korisnicima koji ne znaju ništa o računarima je potrebno održavanje: rađenje stvari za njih koje bi oni sami mogli uraditi, ali ne znaju kako.

Takva podrška bi mogla biti pružena od strane kompanija koje prodaju samo održavanje i podršku popravki. Ako je istina da će korisnici radije potrošiti novac za proizvod sa podrškom, onda će takođe biti voljni da kupe podršku imajući proizvod besplatno. Kompanije za podršku će se takmičiti u kvalitetu i ceni; korisnici neće biti vezani ni za jednu posebno. U međuvremenu, oni od nas kojima nije potrebna podrška će biti u stanju da koriste program bez plaćanja podrške.

"Ne možete doći do mnogo ljudi bez reklamiranja, i morate naplatiti program da bi ste to podržali."

"Nema smisla reklamirati program koji ljudi mogu dobiti džabe."

Postoje razne forme besplatnog ili veoma jeftinog publiciteta koje mogu biti iskorištene da bi se računarski korisnici informisali o nečemu kao što je GNU. Ali može biti tačno da neko može doći do mnogo više korisnika mikroračunara preko reklamiranja. Ako je ovo baš tako, posao koji reklamira uslugu kopiranja i slanja GNU-a za nadoknadu mora biti dovoljno uspešan da bi platio svoje reklamiranje, i više od toga. Na ovaj način, reklamiranje plaćaju samo korisnici koji imaju koristi od njega.

S druge strane, ako mnogo ljudi dobije GNU od svojih prijatelja, i takve kompanije ne uspeju, ovo će pokazati da reklamiranje nije baš neophodno da bi se GNU raširio. Zbog čega je to da zastupnici slobodnog tržišta ne žele da puste slobodnom tržištu da odluči o ovome? (4)

"Moja kompanije zahteva vlasnički (proprietary) operativni sistem da bi dobila na konkurentskoj jačini."

GNU će izbaci operativni sistem iz kraljevstva konkurencije. Nećete moći dobiti prednosti u ovoj oblasti, ali takođe neće moći ni vaši konkurenti da budu jači od vas. Vi i oni ćete se takmičiti u drugim oblastima, dok ćete imati koristi zajednički u ovoj. Ako je vaš posao prodaja operativnog sistema, neće vam se svideti GNU, ali to je vaš problem. Ako je vaš posao nešto drugo, GNU vas može spasiti od toga da budete gurnuti u skup posao prodaje operativnih sistema.

Voleo bih da vidim razvoj GNU-a podržan poklonima od stane mnogih proizvođača i korisnika, tako smanjujući cenu svakome. (5)

"Zar programeri ne zaslužuju nagradu za svoju kreativnost?"

Ako išta zaslužuje nagradu, to je društveni doprinos. Kreativnost može biti društveni doprinos, ali samo ukoliko je društvo slobodno da koristi rezultate. Ako programeri zaslužuju nagradu za stvaranje inovativnih programa, po istom obrascu onda zaslužuju da budu kažnjeni ako ograniče upotrebu ovih programa.

"Zar ne bi programer trebao da traži nagradu za svoju kreativnost?"

Nema ništa loše želeti platu za posao, ili tražiti način da se maksimalizuje svoj dohodak, sve dok se ne koriste sredstva koja su destruktivna. Ali sredstva koja su danas uobičajena u polju softvera su bazirana na destrukciji.

Izvlačenje novca od korisnika programa pomoću ograničavanja njihove koristi od njega je destruktivno jer restrikcije umanjuju količinu i načine na koje program može biti koristan. Ovo umanjuje količinu dobra koje čovečanstvo dobija od programa. Kada postoji nameran izbor da se ograniči, štetne posledice su namerna destrukcija.

Razlog zbog kog dobar građanin ne koristi takva destruktivna sredstva da bi postao bogatiji je to što, ako bi svako tako radio, svi bi mi postali siromašniji usled međusobne destruktivnosti. Ovo je Kantovska etika; ili, Zlatno Pravilo. Pošto mi se ne sviđaju posledice koje nastaju kao rezultat ako bi svi zgrtavali (pravili zalihe) informacije, od mene se zahteva da smatram lošim ako neko tako radi. Preciznije, želja da se bude nagrađen za kreativnost ne opravdava lišavanje sveta uopšte od cele ili dela te kreativnosti.

"Neće li programeri gladovati?"

Mogao bih odgovoriti da niko nije primoran da bude programer. Većina nas nije u stanju da dobije ikakav novac od stajanja na ulici i kreveljenja. Ali mi nismo, kao rezultat, osuđeni da provedemo naše živote stojeći na ulici kreveljeći se, i gladovajući. Radimo nešto drugo.

Ali to je pogrešan odgovor zato što prihvata implicitnu pretpostavku pitača: da bez vlasništva nad sofverom, programeri neće biti moguće plaćeni ni centa. Uz pretopstavku da je sve ili ništa.

Pravi razlog što programeri neće gladovati je to što će još uvek biti moguće za njih da budu plaćeni za programiranje; samo ne plaćeni toliko koliko sad.

Ograničavanje kopiranja nije jedina osnova softverskog posla. To je najčešća osnova jer donosi najviše novca. Ako bi bilo zabranjeno, ili odbačeno od stane kupaca, softverski posao bi prešao na druge vidove organizacije koji se sada koriste mnogo ređe. Postoje uvek bezbrojni načini da se organizuje bilo koja vrsta posla.

Verovatno programiranje neće biti unosno na novoj osnovi kao što sada jeste. Ali to nije argument protiv promene. Ne smatra se nepravdom što činovnici ostvaruju plate na način na koji to sada rade. Ako programeri budu isto organizovani, to ne bi bila nepravda takođe. (U praksi oni bi i dalje zarađivali osetno više od toga.)

"Nemaju li ljudi pravo da kontrolišu kako se koristi njihova kretivnost?"

"Kontrola nad korišćenjem nečije ideje" u stvarnosti uspostavlja kontrolu nad životima drugih ljudi; i obično se koristi da oteža njihove živote.

Ljudi koji su pažljivo proučavali probleme prava intelektualnog vlasništva (kao što su advokati) kažu da ne postoji uopšteno pravo na intelektualno vlasništvo. Vrste pretpostavljanih prava intelektualne svojine koje vlada prepoznaje su stvorena posebnim aktima legislacije za specifične svrhe.

Na primer, patentni sistem je upostavljen da bi se ohrabrili izumitelji da dostave detalje svojih izuma. Njegova svrha je bila da pomogne društvu pre nego da pomogne izumitelju. U to vreme, životni vek od 17 godina za patent je bilo kratko u poređenju sa stopom napretka umešnosti. Pošto su patenti sporne tačke jedino među porizvođačima, kojima je cena i trud za licencni aranžman mala u poređenju sa podešavanjem proizvodnje, patenti često ne čine veliku štetu. Oni ne onemogućavaju većinu pojedinaca koji koriste patentirane produkte.

Ideja kopirajta (dozvole za kopiranje) nije postajala u starija vremena, kada su autori frekventno kopirali mnogo od drugih autora u delima ne-fikcije. Ova praksa je bila korisna, i jedini način na koji su radovi mnogih autora preživeli čak i u delovima. Kopirajt sistem je stvoren izuzetno za svrhu da bi se ohrabrilo autorovanje. U domenu za koji je stvoren -- knjige, koje su mogle biti kopirane ekonomski isplativo samo na štamparskoj presi -- on je naneo malo štete, i nije ometao većinu pojedinca koji su čitali knjige.

Sva prava intelektualne svojine su samo dozvole date od strane društva zato što se mislilo, ispravno ili pogrešno, da će društvo kao celina imati koristi dajući ih. Ali u svakoj posebnoj situaciji moramo da pitamo: da li nam je stvarno bolje dajući takvu dozvolu?  Kakvu vrstu dela mi dozvoljavamo osobi da radi?

Situacija sa programima danas je veoma različita od one sa knjigama pre stotinu godina. Činjenica da najlakši način da se kopira program jeste od jednog komšije do drugog, činjenica da program ima oboje i izvorni kod i objektni kod koji su različiti, i činjenica da se program koriste pre nego što se čita i uživa u njema, u kombinaciji stvaraju situaciju u kojoj osoba koja nameće kopirajt (pravo kopiranja) škodi društvu u celini i materijalno i duhovno; u kojoj osoba ne bi trebala tako postupati bez obzira na to da li mu zakon dozvoljava.

"Konkurencija čini da stvari budu bolje urađene."

Paradigma konkurencije je trka: nagrađujući pobednika, mi ohrabrujemo svakoga da trči brže. Kada kapitalizam stvarno radi na ovaj način, onda radi dobar posao; ali njegovi branioci greše u pretpostavci da se ovo uvek dešava na ovaj način. Ako trkači zaborave zašto je nagrada ponuđena i usmere se samo na pobeđivanje, bez obzira kako, onda mogu otkriti druge strategije -- kao što je napadanje drugih trkača. Ako trkači počnu da se pesniče, svi će završiti trku kasnije.

Vlasnički (proprietary) i tajni softver je moralni ekvivalent trkača u pesničenju. Tužno je reći, jedini sudija kojeg imamo se ponaša kao da mu borbe ne smetaju; on ih reguliše ("Za svakih deset metara koje pretrčite, moćićete jednom da udarite"). Stvarno bi morao da ih rastavi, i kazni trkače zato što uopšte pokušavaju da se bore.

"Zar neće svi prestati programirati bez novčane inicijative?"

U stvari, mnogi ljudi će porgramirati bez apsolutno ikakve novčane inicijative. Programiranje ima neodoljivu draž za neke ljude, najčešće za one koji su najbolji u tome. Nema manjka profesionalnih muzičara koji i dalje ostaju muzičari iako ne gaje nade da će živeti od toga.

Ali stvarno ovo pitanje, iako često pitano, nije primerno situaciji. Plaćanje programerima neće nestati, samo će se smanjiti. Pa tako pravo pitanje je, da li će svi hteti programirati sa smanjenom novčanom inicijativom?  Moje iskustvo kaže da će hteti.

Preko deset godina mnogi od svetskih najboljih programera je radilo u Labarotoriji Veštačke Inteligencije za mnogo manje novca koji bi mogli dobiti bilo gde drugde. Dobili su mnogo vrsta ne-novčanih nagrada: slavu i priznanje, na primer. I kreativnost je takođe zabavna, nagrada sama po sebi.

Onda je većina otišla kada im je ponuđena šansa da rade isto interesantan posao za mnogo novca.

Činjenice pokazuju da će ljudi programirati zbog razloga drugačijih od bogatstva; ali ako im se da šansa  i da zarade mnogo novca, oni će početi to da očekuju i zahtevaju. Nisko-plaćajuće ogranizacije su slabe u konkurenciji sa onim visoko-plaćenim, ali ne bi prolazile loše ako su one visoko-plaćene zabranjene.

"Očajno su nam potrebni programeri. Ako oni budu zahtevali da prestanemo pomagati našim komšijama, moramo ih poslušati."

Nikada niste toliko očajni da morate poslušati ovakve vrste zahteva. Setite se: milioni za odbranu, ni cent za pristanak!

"Programeri moraju nekako da zarađuju za život."

Ukratko, ovo je tačno. Ipak, postoji mnogo načina od kojih programeri mogu zarađivati za život bez prodavanja prava korišćenja programa. Ovaj način je sada uobičajen jer donosi programerima i menadžerima najviše novca, ne zato što je to jedini način da se zaradi za život. Lako je naći druge načine ako želite da ih nađete. Evo nekih primera.

Proizvođač koji predstavlja novi računar će platiti prenošenje operativnog sistema na novi hardver.

Prodaja učenja, održavanja i podrške bi takođe mogla uposliti programere.

Ljudi sa novim idejama bi mogli programe deliti besplatno (kao freeware), tražeći donacije od zadovoljnih korisnika, ili prodajući podršku i održavanje. Sreo sam ljude koji već rade uspešno na ovaj način.

Korisnici sa zajedničkim potrebama mogu formirati grupe korisnika i plaćati članarinu. Grupa bi napravila ugovor sa programerskim kompanijama da bi se napisali programi koje bi članovi grupe želeli da koriste.

Razne vrste razvoja mogu biti finansirane preko Softverskog Poreza:

   Pretpostavimo da svako ko kupi kompjuter mora platiti x procenata cene kao softverski porez. Vladi daje ovo agenciji kao što je NSF da potroši na razvijanje softvera.

   Ali ako kupac kompjutera samostalno donira sofrverski razvoj, onda on može uzeti umanjenje poreza. Može dati donaciju projektu koji izabere -- često, izabranom zbog toga što se nada da će koristiti rezultate kada bude završen. Može uzeti umanjenje za bilo koji iznos donacije do celokupnog poreza koji mora da plati.

   Ukupna stopa poreza može biti odlučena glasanjem onih koji plaćaju porez, proračunato preko svote na koju će biti oporezovani.

   Posledice:

   * Zajednica korisnika računara podržava razvoj softvera

   * Ova zajednica odlučuje koji nivo podrške je potreban

   * Korisnici kojima je stalo na koje je projekte njihov deo potrošen mogu ih izabrati sami.

Gledano na duže staze, pravljenje slobodnih programa je korak ka post-društvenom svetu, gde niko ne bi morao raditi veoma naporno da bi zaradio za život. Ljudi bi bili slobodni da se posvete aktivnostima koje su zabavne, kao što je programiranje, posle provedenih potrebnih deset sati nedeljno na obavezne zadatke kao što su legislacija, porodično savetovanje, popravljanje robota i obilazak asteroida. Neće više postojati potreba da se omogući zarađivanje za život od programiranja.

Već smo mnogo smanjili količinu posla koje celo društvo mora da uradi radi svoje stvarne proizvodnje, ali je veoma malo od ovog prevedeno u uživanje za radnike zato što je puno neproduktivne aktivnosti potrebno da bi ispratilo produktivnu aktivnost. Glavni uzroci ovog su birokratija i izometrijske borbe protiv konkurencije. Slobodni softver će uveliko smanjiti ove rupe u oblasti softverske produkcije. Mi moramo ovo uraditi, zato da bi tehnološki napreci u produktivnosti bili prevedeni u manje rada za nas.

   ---------- Primedbe ----------

(1) Upotreba reči je ovde bila nemarna. Namera je bila da niko ne bi morao da plati za *dozvolu* korišćenja GNU sistema. Ali reči ovo ne čine jasnim, i ljudi ih često interpretiraju kao da se kaže da bi kopije GNU-a trebale uvek da se distribuju za malu ili nikakvu nadoknadu. To nikada nije bila namera; kasnije, manifest pominje mogućnost postojanja kompanija koje nude servis distribuiranja radi profita. Vremenom sam naučio da pravim razliku između "slobodnog" u smislu slobode i "slobodnog" u smislu cene. Slobodan softver je softver u kojem korisnici imaju slobodu da ga distribuiraju i menjaju. Neki korisnici mogu doći do kopija bez nadoknade, dok drugi plaćaju da bi došli do kopije -- i ako fondovi pomognu podršci da se softver poboljšava utoliko bolje. Važna stvar je da svako ko ima kopiju ima slobodu da kooperiše zajedno sa drugima u njenom korišćenju.

(2) Ovo je još jedno mesto gde sam omanuo u brižljivom razlikovanju između dva različita značenja reči "slobodan". Izjava kako stoji nije pogrešna -- možete doći do kopija GNU softvera bez nadoknade, od vaših prijatelja ili preko mreže. Ali sugerira pogrešnu ideju.

(3) Nekoliko ovakvih kompanije sada postoje.

(4) Free Software Foundation (Fondacija Slobodnog Softvera) prikuplja većinu svojih sredstava preko distribucione usluge, iako je pre dobrotvorna ustanova nego kompanija. Ako *niko* ne izabere da dođe do kopija tako što ih naruči od FSF-a, onda Free Software Foundation neće biti u stanju da radi svoj posao. Ali ovo ne znači da vlasnička ograničenja su opravdana da bi se naterao na plaćanje svaki korisnik. Ako mali deo svih korisnika naruči kopije preko FSF-a, to je dovoljno da se FSF održi na površini. Tako mi molimo korisnike da izaberu podršku na ovaj način. Jeste li vi uradili vaš deo?

(5) Grupa računarskih kompanija je nedavno spojila fondove radi podrške održavanje GNU C Kompajlera.

Copyright (C) 1985, 1993 Free Software Foundation, Inc.

Dozvola je data svakome da pravi ili distribuje identične kopije ovog dokumenta, na bilo komprenosnom sredstvu, tako da su obaveštenje o kopirajtu i obaveštenje o dozvoli sačuvani, i da onaj koji distribuje daje primaocu dozvolu zabuduću redistribuciju kao što je dozvoljena ovim obaveštenjem.

Promenjene verzije ne smeju biti napravljene.